Псалми 42-72
New Serbian Translation
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
48 Велик је Господ,
многе хвале вредан,
у граду Бога нашег,
на његовој светој гори.
2 Прелепа је њена висина,
радост је целе земље;
гора Сион, на ивицама севера,
град је великог цара.
3 Бог је у утврђењима својим,
за заклон је себе обзнанио.
4 Јер, гле, цареви су окупљени,
заједно напредују.
5 И кад су га видели, запањише се,
ужаснуше се и умакоше.
6 Трепет их је тамо обузео
и бол као породиљу.
7 Ветром са истока
скршио си лађе тарсиске.
8 Као што смо чули,
тако смо и видели
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега,
Бога који га је довека основао. Села
9 Боже, усред Дома твога размишљамо
о милости твојој.
10 Попут твог имена, Боже,
слава ти прелази крајеве земље,
десница ти обилује праведношћу.
11 Гора Сион нека се радује,
нека се веселе Јудина насеља
због твојих прописа.
12 Обиђите Сион,
око њега корачајте,
куле му пребројте;
13 проверите његове зидине,
утврђења му прегледајте,
да поколењу новом
о томе причате.
14 Јер, ово је Бог,
наш Бог у веке векова;
он нас води и до смрти!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
49 Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2 потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3 Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4 Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5 Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6 баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7 Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8 Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9 да би довека живео
и гроба не би видео.
10 Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11 У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12 Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13 То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14 Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15 Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16 Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17 Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18 А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19 али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20 Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
Псалам Асафов.
50 Господ, Бог Свевишњи, говори,
дозива земљу од изласка сунца
па до његовог заласка.
2 Од Сиона, савршено лепог,
Бог је заблистао.
3 Долази наш Бог и ћутати неће;
пред њим пламен гута,
око њега бучи непогода.
4 Он с висина позива небеса,
а и земљу, да суди свом народу:
5 „Окупите ми мој верни народ
што уз жртву савез са мном склопи.“
6 Небеса јављају његову праведност;
јер је са̂м Бог судија. Села
7 „Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8 Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9 Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10 Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11 Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12 Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13 Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14 Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15 позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
16 А зликовцу говори Бог:
„Зашто прописе моје рецитујеш
и мој савез узимаш у уста?
17 Ти, који мрзиш укор,
и моје си речи одбацио од себе.
18 Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
ортачиш с прељубницима.
19 Злу препушташ уста своја,
језик ти се с клеветом уплео.
20 Седиш и оцрњујеш брата свога,
сина мајке своје оговараш.
21 Такве ствари си чинио,
а ја сам ћутао;
замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
случај свој ти редом предочити.
22 Размислите о овоме,
ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
и неће бити избавитеља.
23 Мене слави ко жртвује захвалницу;
ко се пута држи
показаћу му Божије спасење.“
Хоровођи. Давидов Псалам, када му је, након посете Витсавеји, дошао пророк Натан.
51 По милости својој, Боже,
смилуј ми се;
по големом милосрђу своме,
обриши ми преступе.
2 Од кривице моје опери ме сасвим
и од греха мога очисти ме.
3 Преступа сам својих свестан,
преда мном је грех мој непрестано.
4 Теби, теби самом згрешио сам;
у очима твојим зло сам учинио.
Зато си праведан када проговориш,
и чист када судиш.
5 Гле, у кривици сам се и родио
и у греху зачела ме моја мајка.
6 Гле, мила ти је истина у срцу;
у нутрини учиш ме мудрости.
7 Очисти ме изопом да чист будем;
опери ме да од снега бељи будем.
8 Весеље и радост ми дај да слушам;
нек се обрадују кости које си смрскао.
9 Сакриј лице своје од греха мојих,
све кривице моје ти очисти.
10 Чисто срце створи мени, Боже;
у нутрини мојој постојан дух обнови.
11 Од себе ме не одбацуј
и од мене не узимај свога Духа Светог.
12 Радост свог спасења обнови у мени,
и духом вољним ти мене ободри.
13 Твојим путевима научићу преступнике
и грешници теби ће се вратити.
14 Од крвопролића ме ослободи,
Боже, Боже Спаситељу мој;
и клицаће мој језик о праведности твојој.
15 Господе, усне ми отвори;
и уста ће моја славу твоју да јављају.
16 Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
не мили ти се свеспалница.
17 Богу је жртва дух потрешен;
потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.
18 Наклоношћу својом чини добро Сиону;
сазидај зидине Јерусалиму.
19 Тада ћеш се зажелети праведних жртава,
свеспалнице и паљених жртава;
тада ће ти на жртвенику принети бикове.
Хоровођи. Давидова поучна песма, када је Доик Едомац дошао и дојавио Саулу, рекавши му: „Давид је отишао у Ахимелекову кућу.“
52 Што се хвалиш злобом, силниче?
Милост је Божија од јутра до сутра.
2 Разарања ти смишља језик
попут бритве оштар,
о, превртљивче!
3 Ти зло волиш више него добро,
и лаж више него право да говориш. Села
4 Ти волиш све речи прождрљиве,
о, језиче обмањиви!
5 Али тебе ће Бог довека оборити;
зграбиће те, од шатора отргнути;
из земље живих ишчупаће те. Села
6 И видеће то праведници и бојаће се,
па ће му се смејати:
7 „Гле човека што Бога није узео за тврђаву,
рушитеља силног,
што се поуздао у обиље свога блага!“
8 А ја сам као зелена маслина
у Дому Божијем;
у милост се Божију уздам
од века до века.
9 Хвалићу те у веке векова
за дела твоја;
надаћу се имену твоме
јер је добро пред твојим вернима.
Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.
53 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Бог с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Бога не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
када страха и не буде било.
Јер, Бог ће расејати кости
оног који те опседа.
Осрамотићеш их,
јер Бог их је одбацио.
6 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Бог врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма, када су Зифејци дошли Саулу и рекли: „Не крије ли се Давид код нас?“
54 Боже, именом ме својим спаси
и снагом ме својом ти одбрани.
2 Боже, чуј молитву моју;
речи уста мојих послушај.
3 Јер, против мене устају туђинци;
моју душу траже бездушници;
они Бога немају пред собом. Села
4 Гле, Бог ми је помоћник;
Господ је међу онима што ми душу подупиру.
5 Вратило се зло мрзитељу моме;
ти их сатри у верности својој.
6 Радо ћу ти жртвовати;
хвалићу име твоје, Господе,
јер је добро.
7 Јер оно ме је избавио из сваке невоље
и око ми победнички гледа противнике моје.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Хоровођи. Према напеву: „Нема голубица у даљини.“ Давидова песма поуздања у Бога, када су га Филистејци ухватили у Гату.
56 Смилуј ми се, Боже,
јер ме човек гази;
од јутра до сутра нападач ме угњетава.
2 Газе ме мрзитељи моји од јутра до сутра;
јер много је нападача против мене, Узвишени.
3 У дан бојазни ја ћу у тебе да се уздам.
4 У Бога, чију реч ја славим,
у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
5 Од јутра до сутра речи ми изврћу,
погубно је све што против мене смисле.
6 Започињу свађе, скривају се,
на кораке ми пазе док ми душу вребају.
7 Зар им од кривице има избављења?
У гневу обори народе, Боже.
8 Потуцања моја изброј,
у мешину своју сузе моје стави;
нису ли оне у књизи твојој?
9 Онда ће моји противници да се врате,
устукнуће кад зазовем;
знам то, јер је Бог уз мене.
10 У Бога, чију реч ја славим;
у Господа, чију реч ја славим;
11 у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
12 На мени су, Боже, завети твоји;
принећу ти захвалнице,
13 јер си душу моју од смрти избавио,
кораке моје од спотицања;
да ходам пред Богом
у светлу живота.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2 Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3 Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4 Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7 Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8 Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.
58 Зар ћутањем праведност јављате?
Судите ли подједнако потомцима људи?
2 Штавише, смишљате неправду да је чините;
рукама својим насиље земљом размеравате.
3 Застранише зликовци од мајчиног крила,
залуташе говорници лажи од стомака.
4 Њихов отров наликује змијском отрову;
попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
5 што не чује глас шаптача,
врачара вештог у бацању врачки.
6 Зубе им, Боже, у устима поломи;
Господе, чељусти лавићима скрши.
7 Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
стреле своје нек одапну као да су поломљене.
8 Нек исцуре попут пужа који пузи,
нек су попут мртворођенчета што не види сунца.
9 Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
сировог ил’ свелог –
биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
„Праведнику стварно плод припада.
Стварно има Бога који суди земљи.“
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
59 Боже мој, ослободи ме од противника мојих;
склони ме од оних што се дижу против мене.
2 Од злотвора ме ослободи,
од крволока ме спаси.
3 Јер, ено, из потаје вребају ми живот;
моћници против мене покрећу невољу,
али не због преступа,
не због греха мога, Господе.
4 Без кривице моје они јуре, спремају се.
Подигни се, сусретни ме и примети!
5 А ти, Господе, Боже над војскама,
Боже Израиљев,
пробуди се да све народе казниш;
не смилуј се ниједном злотвору злобном. Села
6 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
7 Ено, устима брбљају,
а мачеви им на уснама,
јер говоре: „Ко још слуша?“
8 А ти им се, о, Господе, смејеш;
ти се ругаш свим тим народима.
9 Ти си моја снага, тебе ишчекујем;
јер Бог је мој заклон.
10 Бог милости ће ме срести,
даће ми Бог да ликујем
над мрзитељима својим.
11 Не убиј их,
да мој народ заборавио не би;
снагом својом распрши их и обори,
Господе, штите наш.
12 За грехе својих уста
и реч усана својих,
нека буду ухваћени у своме поносу,
због клетве и лажи што износе.
13 Сатри их у гневу,
сатри да их нема,
па да народ схвати да Бог влада
у Јакову до крајева земље. Села
14 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
15 Распршени лутају за јелом,
ноћ пробдеју ако нису сити.
16 А ја ћу да певам о твојој сили,
веселићу се јутром због милости твоје;
јер си мој заклон,
уточиште у дану невоље.
17 Сило моја, славопој ти певам;
јер Бог је мој заклон,
Бог милости моје.
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Давидова песма поуздања у Бога. За поуку: када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Сове и када се Јоав вратио, па у Сланој долини побио дванаест хиљада Едомаца.
60 Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2 Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3 Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4 Заставу си богобојазнима дао
да се због истине[a] развије. Села
5 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.
61 Боже, чуј мој вапај;
молитву ми добро почуј.
2 Ја те зовем са крајева земље
док ми срце клоне;
поведи ме на стену од мене вишу.
3 Јер ти си ми уточиште,
моћна кула испред противника.
4 У шатору твоме
довека бих да пребивам,
уточиште да ми буде
заклон твојих крила. Села
5 Јер ти си, Боже, чуо завете моје;
дао си ми наследство оних који стрепе од имена твога.
6 Цару дане на дане надодај,
година његових нека буде од нараштаја до нараштаја.
7 Нека га има довека пред Богом,
одреди му и милост и верност, нека га чувају.
8 Имену ћу твоме зато славопој да певам довека;
да испуним завете своје дан за даном.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
64 Чуј, о, Боже, глас мој, жалопојку моју;
од страхоте противника живот ми сачувај.
2 Заклони ме од сплетки злотвора,
од халабуке починитеља злобе.
3 Језике своје попут мача они оштре,
одапињу стреле своје – речи заједљиве –
4 да из скривених места
гађају човека без мане;
и наједном гађају га
и страха немају.
5 Соколе се међу собом на зле ствари,
договарају се да прикрију клопке,
па говоре: „Ко ће да их види?“
6 Сплићу неправду:
„Смислили смо! Сплетка је сплетена.“
Дубоки су човекова нутрина и срце.
7 Али Бог ће их стрелом гађати
и наједном рањени ће бити.
8 О свој језик саплеће се,
задрхтаће свако ко их гледа;
9 препашће се сав род људски,
објавиће дело Божије
и његово дело разматраће.
10 Радоваће се праведник у Господу,
у њему ће уточиште наћи,
па ће се хвалити свако срца честитога.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
65 Боже, на Сиону те хвала очекује,
теби дани завет испуњен ће бити.
2 Теби, што чујеш молитву,
сваки човек стиже.
3 Кривице ме надвладаше,
ти опрости преступе нам наше.
4 Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
од твог светог храма.
5 Чудесним и праведним делима си нас услишио,
Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
и мора далеких.
6 Ти си снагом својом основао горе,
силом си се опасао.
7 Ти стишаваш хук мора,
хук таласа њихових
и вреву народа.
8 Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
и јутро и вече од радости кличу.
9 Земљом пролазиш и натапаш је;
изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
долине се огрћу пшеницом,
па певају, па још ускликују.
Хоровођи. Псалам. Песма.
66 Кличи Богу, земљо сва!
2 Певајте слави његовог имена;
славу му и хвалу дајте.
3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!
Због велике силе твоје
пред тобом пузе твоји противници.
4 Сва ти се земља клања;
славопој певају теби,
славопој певају имену твоме.“ Села
5 Дођите и видите дела Божија,
страшна дела према потомцима људи.
6 Он од мора чини суву земљу,
па су воде прегазили ногом;
хајде да се тамо радујемо њему.
7 Снагом својом он довека влада;
његове очи на народе мотре,
па душмани нек се не уздижу. Села
8 Благосиљај нашег Бога, народе,
нек се чује глас хвале о њему;
9 о њему који нам живот у душу стави
и не даде ногама нашим да посрну.
10 Опробао си нас, Боже,
претопио нас као сребро што се топи.
11 У мрежу си нас довео,
терет си нам на бедра ставио.
12 Пустио си да нам човек врат зајаше,
прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
али си нас довео до изобиља.
13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
испунићу што сам ти се заветовао,
14 што су усне моје изустиле,
и што су ми уста у невољи мојој рекла.
15 Принећу ти товну стоку
на свеспалницу са ка̂дом овнова;
принећу ти и јунце и јарце. Села
16 Дођите и слушајте,
ви који се Бога бојите,
рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
17 Њему сам вапио устима својим,
мој га је језик уздизао.
18 Да сам злобу у свом срцу пазио,
не би ме Господ услишио.
19 Заиста је Господ чуо,
на зов молитве моје се осврнуо.
20 Благословен да је Бог
што молитву моју није уклонио,
а ни милост своју од мене.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
67 Смиловао нам се Бог и благословио нас,
лицем својим обасјао нас; Села
2 да би се на земљи знало за пут твој,
за спасење твоје у свим народима.
3 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
4 Нека се радују и нек се веселе људи,
јер праведно судиш народима
и водиш људе на земљи. Села
5 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
6 Земља рађа својим плодовима;
благословио нас Бог, Бог наш.
7 Благословио нас Бог
да би га се бојали сви крајеви земље.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
68 Нека Бог устане,
нека се разиђу његови душмани!
Нека се разбеже пред њим они што га мрзе!
2 Развеј их попут дима развејаног;
нек пропадну зликовци пред Богом
као восак истопљен у ватри.
3 А праведни нека се радују,
нек пред Богом кличу,
нек ликују у весељу.
4 Певајте Богу,
певајте славопој његовом имену;
уздигните оног што на облацима јаше.
Његово је име Господ,
ускликните пред њим.
5 Отац сирочади и судија удовица –
то је Бог у свом светом Пребивалишту.
6 Бог усамљенима даје да у кући живе,
заточене води благостању,
а бунтовници боравиће у спарушеној земљи.
7 Боже, кад си ишао испред свог народа,
када си ступао пустињом, Села
8 земља се тресла, небеса су пљуштала,
пред Богом, Богом синајским,
пред Богом, Богом Израиљевим.
9 Боже, обиље си кише послао наследству своме;
уморно је оно било, а ти си га ојачао.
10 Живаљ твој се онде настанио,
снабдеваш убогог добрима својим, Боже.
11 Господ објављује,
а жена што носе вести велико је мноштво.
12 Цареви и војске беже ли беже,
а лепотица куће плен раздељује.
13 Ако и легнеш између торова,
ти си голубица крила обложених сребром,
и перја светлуцаво златног.
14 Кад Свемоћни распрши цареве у земљи,
паде снег на Салмону.
15 Гора Божија васанска је гора,
гора с врховима васанска је гора.
16 Зашто завидно гледате, о, горе,
врхове горе коју Бог жели за боравиште своје;
где ће Господ зацело довека да пребива?
17 Божијих је кола на хиљаде,
на многе хиљаде;
а Господ је међу њима,
на Синају, у светости.
18 Ти се попе на висину,
поведе робље силно,
прими дарове од људи,
па чак и од бунтовника;
да пребиваш тамо,
Господе Боже.
19 Благословен да је Господ,
што терете наше дан за даном носи,
Бог нашег спасења. Села
20 Бог наш Бог је дела спасоносних,
од Господа Бога избављење је од смрти.
21 Зацело ће Бог разбити главу својих противника,
и космато теме оног који живи у својим гресима.
22 Господ каже: „Са Васана вратићу их,
из дубина мора вратићу их,
23 па да ти нога гаца у крви
и језик твојих паса добије свој део од твојих противника.“
24 Видеше поворке твоје, Боже;
поворке Бога мога, мога цара ка Светињи.
25 Напред су ишли певачи, потом свирачи,
а у средини су девојке ударале даире.
26 Благосиљајте у зборовима Бога Господа,
ви са врела Израиљева!
27 Ено, млади Венијамин предводи их,
главари Јуде са мноштвом,
главари Завулона и главари Нефталима.
28 Твој Бог снагу ти је одредио;
покажи снагу своју, Боже, што си за нас деловао.
29 Због твог Дома у Јерусалиму
цареви ће ти дарове доносити.
30 Запрети зверима у трсци,
крду бикова међу теладима народа;
па нек се понизе и донесу комаде сребра,
а он ће расути народе што у рату уживају.
31 Доћи ће изасланици из Египта,
Куш журно пружа руке своје Богу.
32 О, царства земаљска, певајте Богу;
певајте славопој Господу; Села
33 ономе што јаше небом, древним небесима!
Ено, он тутњи гласом својим, гласом силним.
34 Препознајте силу Божију над Израиљем,
величанство његово
и његову силу у небесима.
35 Ти си страшан, Боже, у Светилишту своме;
Бог Израиљев са̂м даје силу и снагу народу.
Благословен да је Бог!
Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов
69 Спаси ме, о, Боже,
дођоше до грла воде!
2 Потонуо сам у блато дубоко,
а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
бујица ме захватила.
3 Клонуо сам зовући те,
промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
чекајући Бога мога.
4 Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
безразложни противници.
Враћам, а украо нисам.
5 Лудост моју ти познајеш, Боже;
греси моји скривени ти нису.
6 Нека се због мене не постиде они
који у тебе наду своју полажу,
Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
који те траже,
Боже Израиљев.
7 Јер ја због тебе трпим презир,
лице моје прекрила је брука.
8 Браћи својој незнанац постадох,
туђинац сам деци моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом.
Увреде оних који тебе вређају,
пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
и певају песме пијанице.
13 А ја се само теби молим, о, Господе,
у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
нек ме не прогута дубина
и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе,
јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
јер сам на мукама;
похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
ради мојих противника, избави ме.
19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
разболех се;
жудео сам за утехом –
никог ниоткуда;
за утешитељима –
нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
сирће су ми жедном дали да пијем.
22 Нек им сто постане замка,
одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
да са праведнима не буду записани.
29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
спасење твоје, Боже, нека ме заштити.
30 Име Божије песмом ћу да славим,
величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
радоваће се;
ви, што Бога тражите,
нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
не презире заточене своје.
34 Нек га славе небеса, земља, мора
и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
то ће да наследе,
и они што име његово воле
боравиће тамо.
Хоровођи. Давидов. За спомен.
70 Боже, избави ме! У помоћ ми пожури, Господе!
2 Нека се постиде,
нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
3 Нек устукну због срамоте своје
ти што довикују: „Аха! Аха!“
4 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Бог!“
5 А ја сам сиромах и убог,
Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
О, Господе, не оклевај!
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
Соломону.
72 О, Боже, прописе своје цару подај
и праведност своју сину царевоме!
2 Нек народу твоме он праведно суди
и сиромасима према прописима.
3 Нека горе народу мир донесу
и брда праведност.
4 Он ће сиромасима да суди,
деци убогих победу даће
и скршиће тлачитеља.
5 Бојаће те се људи док је сунца и месеца,
од рода до рода.
6 Спустиће се као киша на кошену траву
и попут пљускова натапаће земљу.
7 У његовим данима процветаће праведник
и обиље мира док месеца буде било.
8 Владаће од мора до мора
и од реке до крајева где земља престаје.
9 Клекнуће пред њим пустињска племена,
противници његови лизаће прашину.
10 Принеће му принос
цареви тарсиски и острвски;
цареви Саве и Севе
данак ће да дају.
11 Поклониће му се сви цареви,
сви народи служиће му.
12 Јер он ће да избави убогог што за помоћ вапи,
и сиромаха без помоћи ниоткуда.
13 Поштедеће слабог и убогог,
животе убогих спасти.
14 Од тлачења и насиља живот њихов откупиће,
очима његовим крв њихова драгоцена ће бити.
15 Жив нек буде!
Нек му дају од злата савскога;
нека стално за њега се моле,
од јутра до сутра благосиљају га.
16 Нек пшеницом обилује земља,
нек се род његов повија на врху гора, као на Ливану;
нек процвета народ из градова
ко трава земаљска.
17 Његово име нек буде довека,
нека траје докле је и сунца.
Нек у њему сви народи благослове се
и блаженим нек га називају.
18 Благословен био Господ Бог, Бог Израиља,
он једини чудеса чини.
19 И благословено довека било његово славно име,
нек сву земљу слава му испуни.
Амин! Амин!
20 Довршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
Footnotes
- 60,4 Или: због лука.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.